Biznismen iz Surčina i kum pokojnog premijera Zorana Đinđića, Dragoljub Marković, prvi put je 2019. godine govorio o svom prijateljstvu sa Đinđićem, događajima 5. oktobra, kao i susretima sa Miloradom Ulemekom Legijom i ljudima iz bezbednosnih struktura.
Marković je ispričao da je Zorana Đinđića upoznao krajem osamdesetih godina, nakon što je čitao njegove filozofske tekstove.
“Zoran je tada pisao članke koje sam čitao i pomislio sam kako bi bilo zanimljivo upoznati takvog čoveka. Kada se vratio u Srbiju, pozvao sam ga u Surčin. Već sledećeg dana smo pravili roštilj u mojoj kući u Banovcima i od tada smo se družili do poslednjeg dana”, prisetio se Marković.
Kako ističe, njihovo prijateljstvo nikada nije bilo zasnovano na interesu. Iako mu je Đinđić nudio mesto ministra poljoprivrede, Marković tvrdi da je odbio jer se osećao neadekvatno obrazovano za tu funkciju.
“Naše prijateljstvo je bilo iskreno. Nije bilo nikakvih interesa, niti sam tražio tendere ili funkcije”, rekao je.
Marković tvrdi da je upravo on posredovao u prvom susretu između Zorana Đinđića i Milorada Ulemeka Legije u vreme političkih previranja 2000. godine. Kontakt je, kako navodi, uspostavljen preko generala Goran Radosavljević Guri, a sastanak se dogodio u noći između 5. i 6. oktobra.
“Sreli su se u džipu, posle ponoći. Legija je tada rekao da će poštovati volju naroda i države. Sutradan ujutru, kod mene u kući, došao je sa nekoliko vozila i doneo ikonicu. Zakleo se da će čuvati Zorana i da mu se ništa neće dogoditi”, ispričao je Marković.
On tvrdi da je Ulemek tada bio komandant Jedinice za specijalne operacije, a ne osoba pod istragama, i dodaje da je sukob sa kriminalnim strukturama nakon 5. oktobra postao neizbežan.
“Već smo bili u ratu sa mafijom. Bilo je pokušaja atentata, sačekuša i ozbiljnih pretnji. Jednom su mi ljudi iz zemunskog klana upali u kuću i praktično me upozorili”, rekao je.
Zbog bezbednosnih pretnji, Marković je neko vreme imao i po 24 policajca obezbeđenja. Takođe je često imao neslaganja sa Đinđićem oko političkih kompromisa i načina obračuna sa kriminalom.
“Govorio sam mu da mora odlučnije da reaguje. Smatrao sam da država mora da se obračuna sa mafijom bez kalkulacija”, naveo je.
Poznanstvo sa britanskim diplomatom
Marković je ispričao i kako je upoznao britanskog diplomatu Džordž Bazbi, koji je imao značajnu ulogu u međunarodnim pregovorima devedesetih godina. Do upoznavanja je došlo nakon incidenta u britanskoj ambasadi u Beogradu, kada mu je odbijena viza za Veliku Britaniju.
“Napravio sam haos u ambasadi jer nisam mogao da odem kod porodice u London. Tada je sišao jedan službenik, smirio situaciju i ponudio mi piće. Tako smo počeli da se družimo”, rekao je Marković.
Tek kasnije je saznao da je reč o jednom od najuticajnijih britanskih diplomata tog vremena.
“Džordž Bazbi je bio jedan od ljudi uključenih u međunarodne pregovore i organizaciju Dejtonskog sporazuma. Kasnije sam upoznao i Zorana sa njim”, ispričao je 2019. godine.
“Zoran nije verovao da će ga neko ubiti”
Govoreći o poslednjim godinama života premijera, Marković tvrdi da je Đinđić potcenjivao opasnost koja mu je pretila.
“Bio je uveren da niko neće pucati na njega. Govorio je da je motor Srbije i da ga ljudi vole. Nije dovoljno ozbiljno shvatao upozorenja o bezbednosti”, rekao je.
Marković ističe da je atentat na Đinđića za njega bio lični gubitak.
“Kada je Zoran ubijen, osećao sam se kao da mi je umro najbolji prijatelj. Za mene je on pre svega bio drug, a tek onda premijer”, zaključio je.
Izvor: mondo.rs