Tri dana nakon prijave nestanka i pokretanja zvanične potrage za ribolovcima Stefanom Krstićem iz sela Vučje i Slavišom Antićem iz sela Crcavac, koji su nestali na jezeru Barje kod Leskovca, njihova tela su pronađena umotana u ribarsku mrežu. Time je tragično okončana višednevna neizvesnost koja je potresla njihove porodice i prijatelje.
O ovom slučaju govorili su Vladica Zdravković, kapetan rečne plovidbe, i Aleksandar Karjuk, ronilac, u emisiji „Redakcija“ na Kurir televiziji.
“Oni nisu imali prsluke, da su imali izvukli bi sebe a i mreže. To je bio najveći problem. Sigurno je bila teža riba i oni su vukli, dok se čamac nije nago na jednu stranu. A onda dolazi problem mreže. Mreža je živa i ko se nije upleo u nju, taj ne zna šta je to”, kaže Karjuk.
Zdravković je istakao da su prsluci za spasavanje obavezni u svim situacijama, kao i da osoba koja upravlja motornim čamcem mora imati položen odgovarajući ispit.
“Mislim da je sem panike i neznanje bilo u pitanju. Tada je bilo nevreme i jak vetar. Količina ribe je bila toliko teška da su zbog nje pali. Spekulisalo se da je vojni čamac, ali to nije moguće jer je vojni čamac nepotopiv. Sudska medicina će utvrditi, ovo su sada samo nagađanja”, rekao je Zdravković i dodao da je pravovremena reakcija od ključnog značaja:
“Brzina je veoma bitna. Mislim da je posao dobro odrađen. Informativa je brzo skupila sve informacije i krenulo se ka potrazi. Bitno je znati da tela nikada ne završe na dnu, ona lebde između površine i dna vode. Nikada ne legnu. Često smo tela zaticali kako lebde u vodi. Ronioci su prvo utvrdili lokaciju i slučaj je brzo rešen.”
On je naveo i da nagli pad u vodu, usled hladnoće, može izazvati nesvesticu, pri čemu dolazi do automatskog otvaranja disajnih puteva.
Krstić i Antić su u sredu, 18. februara, otišli u vikendicu u Crcavcu kako bi pecali na jezeru, što su činili i prethodnih godina. Kada se narednog jutra nisu javljali na telefone, njihove porodice su obavestile policiju, strahujući da im se nešto dogodilo. Mobilni telefoni bili su nedostupni, a nestao je i njihov vojnički čamac, što je dodatno pojačalo zabrinutost.
“U akciju su se uključili pripadnici policije, rečne jedinice, ronioci Žandarmerije iz Niša. Pretraživana je obala, šiblje i nepristupačni delovi, dok su čamci sa spasiocima satima kružili rekom. Korišćena je i specijalizovana oprema, uključujući sonare i podvodne kamere, kako bi se što detaljnije pregledalo dno jezera”, kaže izvor Kurira i dodaje da, uprkos velikim naporima i nadi porodica da će biti pronađeni živi, dani su prolazili bez konkretnih rezultata.
“Trećeg dana potrage, u ranim popodnevnim časovima, njihova tela su pronađena u jezeru na dubini od oko 35 metara, a porodice, koje su sve vreme iščekivale bilo kakvu informaciju, ubrzo su obaveštene o najtežem ishodu. Potpuno su van sebe…”
Meštani su ispričali da je voda tih dana bila nabujala, uz promenljive vremenske uslove i jak vetar, što je dodatno otežavalo boravak na vodi. Iako su, prema rečima poznanika, bili iskusni ribolovci i dobro poznavali teren, vest o njihovoj smrti izazvala je veliki šok u zajednici. Tokom trodnevne potrage, rodbina i prijatelji smenjivali su se na obali, nadajući se dobrim vestima. Nažalost, nada je ugašena onog trenutka kada je potvrđeno da su tela pronađena.
Izvor: mondo.rs