Slavoljub Mikić, otac Marka (38), koji je preminuo u čačanskoj bolnici u noći između 11. i 12. februara nakon operacije krajnika, oštro je reagovao na izjave nadležnih, tvrdeći da se ne radi o grešci, već o odgovornosti za smrt njegovog sina.
“Smrt moga sina Marka u Opštoj bolnici u Čačku nakon operacije krajnika je ubistvo a ne greška. Greška može da se desi u saobraćaju, u fabrici kada se proizvodi nešto a smrt u bolnici to ne može da bude. Zato poručujem onima zbog kojih nemam sina, samo ako se u zadnjih pet, šest decenija pronađe još jedan slučaj kao ovaj koji je mog Marka koštao života, sve ću da im oprostim”.
Ovim rečima Mikić je prokomentarisao izjavu Dragoljuba Paunovića, savetnika ministra zdravlja za inspekcijske poslove, koji je govorio o nalazima kontrole u vezi sa dva smrtna slučaja u istoj ustanovi u razmaku od deset dana. Prema njegovim rečima, u slučaju maloletne E.M. nisu utvrđene greške, dok su kod drugog pacijenta M.M. registrovane određene nepravilnosti, ali konačni zaključci još nisu doneseni zbog nedovršenih obdukcionih nalaza.
“Posle inspekcijskog nadzora, spoljašnje i unutrašnje kontrole, obdukcije, ali i ostalih pretraga od kojih su neke još uvek u toku, mogu izjaviti da za maloletnu E.M. nije pronađeno proceduralnih i stručnih grešaka u lečenju i postupanju. Za drugog pacijenta M.M. postojale su i stručne i proceduralne greške, ali obdukcioni nalazi nisu gotovi tako da je teško se izraziti u ovom trenutku o stepenu tih grešaka i kako su one nastale”, rekao je Paunović.
Mikić ističe da zvanični nalaz inspekcije nije dobio, već da je o svemu saznao iz medija. Ipak, smatra da je priznanje postojanja grešaka značajno, jer, kako tvrdi, ukazuje na propuste u lečenju njegovog sina. Posebno ga pogađaju navodi da je operacija bila rutinska, kao i tvrdnje da je njegov sin insistirao na zahvatu.
“Ova izjava potvrđuje ono što ja uporno ponavljam da je nešto ‘mnogo trulo u državi Danskoj’. Jer, kako drugačije objasniti tu izjavu da je bilo ‘proceduralnih grešaka’. Radilo se o operaciji krajnika, a ne o hirurškoj intervenciji zbog karcinoma, pa da se recimo nešto nije videlo na magnetu zbog čega je usledio smrtni ishod. Ponavljam, u pitanju je bila najobičnija operacija krajnika zbog koje ljudi ne smeju da umiru. Posebno su me zaboleli navodi u nekim medijima da je moj sin insistirao na operaciji. Pa ne može pacijent da ode u bolnicu i da traži da bude operisan, valjda o tome odlučuje ne jedan već tim lekara. Sa druge strane, pre operacije se obavljaju pripreme pa se utvrdi da li je nekome potrebna hirurška intervencija i da li je u stanju da je podnese. A tek izjava ministra zdravlja Zlatibora Lončara je bila ‘ljuta trava na ljutu ranu’. Šta je to trebalo da znači, zar je to opravdanje da on nije bio srpski osiguranik već je platio operaciju. Pa on je platio lečenje a ne eutanaziju”.
Osvrćući se na smrt četvorogodišnje devojčice Eme, koja je takođe preminula nakon iste vrste operacije, Mikić izražava sumnju u zaključke nadležnih da u njenom slučaju nije bilo propusta. Naglašava da je u kontaktu sa njenim roditeljima i da očekuje da će i oni nastaviti borbu za istinu.
“Ne mogu da prihvatim takav nalaz, verujte, njena smrt me čini mi se boli koliko i gubitak moga sina. U kontaktu sam sa njenim roditeljima, nadam se da ni oni neće odustati od borbe za istinu. Ja ću sačekati rezultate obdukcije i odluku tužilaštva a ukoliko oni ne budu priveli krivce pravdi, podneću privatnu tužbu”, najavio je Mikić.
Marko je bio poreklom iz sela Baličevac kod Merošine i radio je u Nemačkoj. Do lečenja u čačanskoj bolnici došlo je, kako navodi porodica, spletom okolnosti, nakon što je tokom boravka na Zlatiboru imao zdravstvene tegobe. Pošto je Čačak bio najbliži, tamo je hospitalizovan i lečen dve nedelje, nakon čega mu je preporučena operacija trećeg krajnika kao rutinski zahvat.
Otac se prisetio i poslednjeg razgovora sa sinom, kada je pokušao da ga ubedi da operaciju obavi u Nišu.
“U januaru ove godine ponovo je dobio iste probleme i kazao mi je da će ići u Čačak da ga operišu. Pitao sam ga zbog čega ide tamo kada u Nišu imamo Klinički centar, tu su naši ljudi, ali je moj sin tada kazao : – Tata, ja sam dao reč! Zbog date reči moj sin je dao glavu!”, rekao je Mikić.
Iz Višeg javnog tužilaštva u Čačku saopšteno je da obdukcioni nalaz još nije završen, jer se čekaju rezultati toksikoloških analiza, koje su neophodne za konačno utvrđivanje uzroka smrti.
Izvor: nova.rs